Prvi sastanak Kluba partnerstva roditelja/ki i nastavnika/ca

Prvi sastanak Kluba partnerstva roditelja/ki i nastavnika/ca realizovan je u ponedeljak 14.03.2016. u OŠ “Petar Petrović Njegoš”. 

Sastanak je počeo u 19h i njemu je prisustvovalo 14-toro nastavnika/ca i roditelja/ki, koji su diskutovali o problemima sa kojima se susreću u školskom okruženju i o mogućnostima za rešavanje tih problema. Prisutni/e su se složili da je ključna stvar za uspostavljanje saradnje, izgradnja poverenja roditelja/ki u školu i škole u roditelje/ke.

Nastavnici/ce su podelili/le svoja zapažanja, da roditelji/ke koji nisu u prosveti često ne razumeju rad prosvetnih radnika/ca, slabo su upućeni u procedure i u mogućnosti za uključivanje u rad škole. Kao jedan od najvećih problema naveli su zid u komunikaciji između nastavnika/ca i roditelja/ki, nesaradnja. Nastavnici/ce su skrenuli pažnju  da je škola od 2005. godine pokrenula priču o jačanju partnerstva, a da je i država sistemski radila na uključivanju roditelja/ki. Neki od rezultata  su i formiranje Saveta roditelja i uključivanje rofitelja/ki u rad Školskog odbora, čime su roditelji/ke dobili priliku, da direktno učestvuju u radu i odlučivanju. Zaključak je da bi roditelji/ke te mogućnosti treba i da koriste. 

Direktor škole je napomenuo da su vrata njegove kancelarije uvek otvorena za roditelje/ke, da se ta prilika ne koristi dovoljno, često se priča o školi priča van školskog okruženja i da je to jedan od razloga dubljeg nerazumevanja između roditelja/ki i škole. Direktor je zaključio da bi po sve bilo bolje da se roditelji/ke obrate školi i da se kroz zajednički dogovor nađe najbolje rešenje za učenike/ce. 

Roditelji/ke su iz svog ugla  sagledali da komunikacija postoji i da su oni naišli na razumevanje i pozitivnu reakciju škole, ali da se mora više i strukturalnije raditi na boljoj informisanosti roditelja/ki, jer roditelji/ke  ne poznaju procedure, vrlo često ne znaju kome i kako da se obrate, uglavnom su upućeni na razredne starešine i  nisu informisani o postojanju i radu timova u školi.

Interesovanje roditelja/ki opada sa odrastanjem učenika/ca. U nižim razredima dolaze redovno, posećuju Otvorena vrata, dok u višim razredima to nije slučaj i vrlo često se dogodi da niko od roditelja/ki ne prisustvije časovima, predavanjima i  tribinama, komentarisali su nastavnici/ce.

U školi se događaju i situacije vršnjačkog nasilja među učenicima/cama, u tim situacijama je izuzetno važna saradnja, da bi se prekinuo zatvoren krug nasilja. Sve strane bi morale imati svest o važnosti učestvovanja u pozitivnom pregovaranju i konstruktivnom rešavanju. Pored direktne saradnje, veoma je važna i indirektna saradnja rodirelja/ki i nastavnika/ca, kroz radne akcije, sportske dane i druge aktivnosti koje se realizuju u školi, da roditelji/ke shvate da nastavnici/ce nisu samo nastavnici/ce nego i ljudi. Veoma je bitno međusobno upoznavanje, jer se samo tako mogu srušiti zidovi među nastavnika/ca i roditelja/ki. 

Potrebno da se vise okrenemo učenicima/cama, da svako dete ima  neku pozitivnu osobinu, nešto u čemu je dobro - to treba pronaći i isticati, da se vise družimo sa decom, da ih čujemo i uvažimo, da steknu poverenje u nas, istakli su nastavnici/ce. Roditelje/ke treba da zovemo i da pohvalimo decu, a ne da smo samo u kontaktu kada se javi neki problem, u tim situacijama roditelji/ke često imaju otpor prema školi i potrebu da “brane” svoje dete po svaku cenu. 

Zaključak, prvog radnog sastanka je da će škola uraditi vise na promociji mogućnosti za uključivanje roditelja i na boljoj informisanosti roditelja.